ПЕТАР ИЛИЋ - МАКСИМОВ

 

Уважени чувари сећања на наше велике жене – претке које су нам подариле животе, лепоту, љубав.

 

Иузетно сам почаствован да вам се обратим као најмлађи члан у пројекту Култура сећања и потомак предака – бака и тетки, учесница ослободилачких ратова и чувара породичних вредности .

 

Организатори ове свечаности поверили су ми велико признање да вам се обратим из више разлога:

 Потомак сам Бежанијских илегалаца,

 Потомак сам устаника из јуначких крајева некадашње нам велике

Домовине, из Лике,

 Део сам, заједно са целом породицом и браћом чувар сећања од самог

почетка остваривања пројекта „Култура сећања Новобеограђана“

 

 

 

Српска историја бележи немерљив број оних дама које су оставиле дубок и неизбрисив траг, а наша листа броји само мањи број  изабраних из те богате ризнице снажних, успешних и моћних жена.

 

 Кнегиња Милица

 Јефимија

 Јелена Анжујска

 Чучук Стана

 Драга Дејановић (1840-1871) била је наша прва феминисткиња, списатељица и глумица.

 Марта Јорговић је прва Српкиња са завршеном средњом школом. Завршила је прву српску гимназију у Новом Саду коју су до тада, а и много деценија након ње, 

 Мина Караџић Вукомановић једна од наших првих сликарки, преводилац српских народних умотворина и песама и једно од тринаесторо деце Вука Стефановића Караџића. 

 Милева Марић Ајнштајн била српска математичарка, нажалост познатија више као прва жена Алберта Ајнштајна. 

 Драга Љочић (1855-1926) је била прва српска лекарка, феминисткиња и филантроп

 Митра Митровић била је прва министарка у историји Србије (од 1945.до 1949), списатељица, учесница Народноослободилачке борбе током Другог светског рата. Борила се за родну равноправност и бољи положај жене у друштву. “.

 Надежда Петровић била је сликарка и болничарка током балканских ратова и Првог светског рата. Образована у иностранству, по повратку у Краљевину Србију је са собом „донела“ и уметничке иновације, које конзервативно друштво није прихватало или схватало. „Током дужности“ је умрла од пегавог тифуса 1915. године, у ваљевској болници у којој је радила.

 Јелисавета Начић је била наша прва жена архитекта и прва студенткиња која је уписала архитектуру на Техничком факултету у Београду 1896. године.

 Ксенија Атанасијевић (1894 – 1981) је била прва жена филозоф која је стекла титулу доктора наука на Београдском универзитету.

 Исидора Секулић (1877-1958) је била прва жена академик која је примљена у Српску академију наука и уметности (САНУ), наша књижевница, преводитељка, интелектуалка и једна од најобразованијих личности свога доба.

 Милунка Савић је била наша вишеструко одликована и међународно призната ратница. Била је позната као одличан и прецизан бомбаш.  Милунка је као храбра ратница одликована бројним ордењем, како

 Аница Савић Ребац је била филозофкиња, књижевница и једна је од наших највећих интелектуалаца. 

 Бранислава Перовић Нешковић је била доктор физике и једина директорка Нуклеарног института у Винчи од 1976. до 1979.

 Јудита Хоровиц била је прва самостална новосадска предузетница. Јудита је у трговачком и пословном 

 Софија Соја Јовановић била је наша прва позоришна и филмска редитељка.

 Краљица Марија Карађорђевић, прва жена возач у нашој земљи. 

 Марија Бурсаћ је прва жена која је добила титулу народног хероја у Југославији. Чланица Народноослободилачког покрета постаје 1941. године, а наредне је примљена у Комунистичку партију Југославије.

 Мара Богдановић Росандић се сматра нашом првом школованом фотографкињом. 

 Катарина Ивановић прва српска сликарка. 

 Марија Магазиновић феминисткиња и кореографкиња, прва библиотекарка и прва жена која је писала за “Политику” (1905)..

 Десанка Максимовић

 Мира Алечковић

 Мира Траиловић

 

Као потомак првобораца и бораца посебно ми је задовољство да дам осврт на велики допринос жена у народноослобпоодилачкој борби.

 Током Народноослободилачке борбе народа Југославије од јула 1941. до маја 1945. године у редовима Народноослободилачке војске и партизанских одереда Југославије борило се преко 100.000 жена, од којих је око 25.000 погинуло.

 Поред њих, велики број жена учествовао је у раду у позадини, а посебно масовно учешће жена забележено је у устанички крајевима. Под руководством Комунистичке партије Југославије током Народноослободилачке борбе осниване су организације жена које су биле различите јер су услови били другачији у појединим крајевима Југославије, али су циљеви свима били исти - ослобођење жена од окупатора, али и од њене зависности и неравноправног положаја у друштву.

 Жене су се масовно укључивале у Народноослободилачки покрет - као делегати, политички комесари, командири и команданти, референти санитета, болничарке, борци, пушкомитраљесци, бомбаши, партијски и скојевски руководиоци и одборници Народноослободилачких одбора. КПЈ је и у предратном периоду настојала да жене укључи у револуционарни покрет, али посебних женских организација није било. У почетку рата оснивани су месни, општински и градски одбори жена, а после великих успега постигнутих у борби током 1941. и 1942. године, дошло је до стварања посебне женске организације - Антифашистичког фронта жена Југославије основаног 6. децембра 1942. године у Босанском Петровцу.

 Од око 40.000 жена, колико је рањено током рата, преко 3.000 су постали тешки инвалиди.

 За народне хероје проглашена је 91 жена, а њих 3.344 добило је Партизанску споменицу 1941.

 Више од 2.000 жена постале су официри Југословенске армије.

 Од око 1.700.000 Југословена, колико је страдало током Другог светског рата, око 620.000 су жене, а само у логорима их је убијено више од 282.000

 

Драге мајке, баке, сестре, другарице, госпође, у име организатотора Удружења бораца НОР-а Нови Београд, као и партерских организација у пројекту „Култура сећања Новобеограђана“- Удружења „Стара Бежанија“, Покрета социјалиста, Удружењњ војних пензионера, Одреда извиђача – пре свих, још једно

м вам честитам велики празник.

 

После беседе Најмлађег члана пројекта „Култура сећљања“ – уметнички

програм – поезија посвећена лепоти и снази жене.

Домаћин је обезбедио пригодне поклоне за све другарице – учеснице свечаног

програма.

Организација; Весна мартиновић, Боривоје Стојановић, Мирјана Домић,

Свертлана гарчевић и Соња Илић

Извршна производња: Храм културе „Бежанија“