Поштовани Браниславе,

ево већ трећи дан како ми се мисли ''боре'', тј. никако да ускладим емоције са здравим разумом гледе сумирања утисака у вези наше сеоске славе и њене прославе. Свим силама се трудим да то урадим на објективан начин и бар на тренутак надвладам бујицу страсти која ме увек преплави кад је наша Бежанија у питању. Кад све саберем и одузмем (има ли уопште нешто што би требало одузимати), драго ми је да са усхићењем могу да кажем да ће ми недељно дружење нас Бежанинаца и гостију у твојој организацији остати у неизбрисивом сећању. Твој допринос и допринос твоје породице је просто речено немерљив у сваком погледу и стога заслужује сваку похвалу, респект и, ако ћемо реално, дивљење. Својим поступком ти будиш наду да још увек постоје Срби млађе генерације који су у ери опште глобализације, прекомпоновања историјских чињеница и свеопште амнезије и површности и даље дубоко свесни својих корена. Због свега тога, хтео бих овом приликом да ти се на свему лично захвалим у нади да ћемо сви заједно истрајати у неговању и обележавању наше богате бежанијске традиције. Не дугујемо то само Бежанији и нашим прецима, већ, пре свега, будућим поколењима.