• autori
  • deca
  • fijakeristi
  • fudbal
  • Maksimovi 001
  • vrbica
  • spomenik
  • Fudbal 100 god
  • Slava 2013
 

У оквиру традиционалног програма „Култура сећања“ Удружење бораца НОР-а Нови Београд, Покрет социјалиста – Градски одбор Београд и Храм културе „Бежанија“ обележили су 78 ГОДИНА ОД ПОБЕДЕ НАД ФАШИЗМОМ.

Свечани програм подарила су нам, традиционално, деца која делују у оквиру пројекта Култура сећања - чланови Креативне учионице „Борац“.

У програму су представљени ликовни, графичкиј радови настали у седишту Удружења. Мото удружења окупљених у пројекту „Култура сећања“ да на младима свет не остаје, већ им припада, као и остваривање активности кроз сарадњу и подршку свих генерација показало се у овим данима бол кроз које пролазимо због невиђених злочина када пролазимо кроз једини прави пут у очувању људских вредности.

Пригодна изложба, сусрет свих генерација, објављивање резултата Међународног литерарног српскоруског конкурса на тему „СЛОБОДА-СВОБОДА“ и представљање стваралаштва младих, на трагу слободарских и родољубивих вредности лековити су, пример су да се васпитна улога може и те како остваривати, па чак и када не постоји организована подршка државних институција. Већ пет година седиште Удружења је место рада и окупљања најмлађих Новобеограђана – литерата, извиђача, младих историчара....

 

09052023 1   09052023 2   09052023 3


Зорица Церовић, координатор у пројекту „Култура сећања Новобеограђана“ и руководилац Креативне учионице „БОРАЦ“ представила нам је и део резултата са Међународног литерарног српскоруског конкурса и најавила објављивање треће књиге „Слобода- Свобода“.

Захвани смо младима – чуварима сећања и памћења, као и њиховим изузетним наставницима укљученим у програме Култура сећања, пре свих Зорици Церовић – руководиоцу Радионице, музичким педагозима Марији Гаљевић и Ивани Николић, Милошу Марчетићу и агилним директорима школа Ољи Ћоровић и Ивани Милић, као и Владимиру Петковићу, начелнику Одреда извиђача „Пантер“.

Учесници програма добили су заслужена признања и поклон-књиге - издања Удружења и "Културе сећања".

На крају програма учесници су послали честитку за Дан победе братској школи у Гжељу – Москва са којом развијамо успешну сарадњу.

Комеморација посвећена Дану сећања на жртве холокауста, геноцида и друге жртве у Другом светском рату, одржана је у суботу, 22. априла у 12 часова, на Спомен гробљу у Белановића рупи на Бежанијској коси.

Комеморативни скуп отпочео је заједничком молитвом коју је служио отац Андрија Вукчевић, парох бежанијске цркве Светог Ђорђа.

Комеморативном скупу се у име градске општине Нови Београд обратио председник општине Бојан Бован, први председник наше општине који се након дугог низа деценијског заборава поклонио сенима жртава у Белановића рупи.

Овогодишњу беседу држао је Владимир Илић, помоћник Министра унутрашњих послова, председник Градског одбора Покрета социјалиста, Новобеограђанин и члан пројектног тима "Култура сећања Новобеограђана".

Своје стихове посвећене жртвама овог стратишта говорио је песник Драган Хамовић, а Дечји хор "Хорић" под вођством проф. Марије Гаљевић по традицији, подарио нам је пригодан хорски програм.

22042023 kom

Уводну реч дала је Волга Илић, председнице удружења:

"Ми смо оно што памтимо. Све што нисмо упамтили, то више не постоји. Отуда наша посвећеност култури сећања која нас је традиционално окупила и на овом месту страдња преко 8000 жртава нацистичке Немачке и геноцидне Неовисне државе Хрватске. Није случајно што се традиционално окупљамо на овом месту. Ово место страдања, ова Белановића рупа, учинило је да наша Бежанија није тек насељено место, географски појам, већ историјско место, место сећања и памћења, и место опомене - да се злочин не заборави.

Ми, присутни на овом комеморативном скупу, имамо привилегију спознаје друштвеног и цивилизацијског хода кроз време. Ми смо чувари сећања. Белановића рупа нас обавезује да страшно историјско искуство не препустимо мраку заборава, већ да се освестимо и покренемо обнову општих вредности: љубав, част, културу сећања, стваралаштво и надасве – хуманост. Историја нас позива да покажемо „умеће памћења“ и преузмемо личну одговорност за будућност наших потомака. Историја нас обавезује да испричамо велику причу о нашим прецима и страдању народа који је изнад свега ценио слободу. Жртве нас обавезују да овом месту вратимо достојанство, статус Спомен парка. Да их не заборавимо, да их по други пут заборавом не убијемо.

Ту људску и историјску обавезу с топлином, љубављу и родољубљем данас традиционално исказују

Удружење „Стара Бежанија“

Општина Нови Београд

Свештено братство при храму Светог Ђорђа у Бежанији

Удружење бораца НОР-а Нови Београд

Покрет социјалиста – Градски одбор Београд

Дечји хор „Хорић“ којим руководи Марија Гаљевић

Одред новобеоградских извиђача „Пантер“

НКПЈ - СКОЈ

Чланови партнерских организација у пројекту „Култура сећања Новобеограђана“

као и стални учесници програма на овом месту".

22 042023 BB   22042023 VI   22042023 VI2


Беседа Владимира Илића насловљена је стиховима песника Ивана В. Лалића "ГЛАСОВИ МРТВИХ НИСУ МРТВИ ГЛАСОВИ":

"Постоје места која говоре више од сваке историје и сваке географије и сваке политике. То су места страшног људског страдања. Белановића рупа je такво место. Место страдања. Место сећања. О овом страшном, а вишеструко скрајнутом месту не треба ништа говорити.Треба до њега доћи, поклонити се сенима жртава монструозног злочина.Само ћутањем могу да се изразе човекова надубља осећања. Бол преживелих потомака. Не постоје речи, ни песме нема која може у себе да прими и опише патњу и смрт људи који су покопани овде без имена, опела, гробног обележја, крстаче, свеће. Они су и данас само број у збиру од преко 8000 бројева. Они су само жртве за многе сународнике с ове стране гроба – жртве на непознатој адреси. Ово је страшно збориште смрти усред града, по броју угашених живота веће од оних знаних, а на срећу будућих – сачуваних у колективном памћењу: Крагујевца, Краљева, Драгинца. Зато се на овом и о овом месту не сме ћутати. А ћуте власт, институције буџетског смера, „кровне“ борачке НВО (углавноим самозване). Још горе – другосрбијанци и евроунијатски творци уџбеничке историје нуде своје виђење.


О овом страшном месту, о Белановића рупи, мора се говорити, из дубине душе и ума, против оних чије памћење бледи. Против оних који подстичу на организован заборав, који траже да се одрекнемо својих мртвих, и оних који нам потиру прошлост да би овладали нашим животима. Против некакве будућности без традиције и прошлости. Али и против оних који се размећу празним речима, и лажним осећањима, који немају у себи дубину да истински схвате патњу 8.000 мученика уморених на најмонструознији начин, чија су тела бачена у Белановића рупу, и у црну рупу брисања сећања. А били су жртве само зато што су били Срби, Јевреји, Цигани.


О овом месту не смеју се изговорити речи о забараву и опроштају: „Опростити можда и можемо, заборавити не можемо“. Ми немамо право да опраштамо у име мртвих, поготово ако нису целим својим бићем спознали дубину патње уморених. Онима који су чинили зла - нацистичка Немачка, усташка геноцидна НДХ - не може се опростити, ни заборавити. Зло чине и њихови потомци који пишу европејску ревиозионистичку, скупштинску и уџбеничку историју заборава уз обнову нацифашистичке идеологије, симбола, усташких поклича.


Одбрана достојанста жртава људска нам је дужност. То је одбрана неба и земље. Небо изнад Доњег Срема, на некадашњем Сајму испуњено је патњом од нацифашистичког и усташког логора (сада - Старо сајмиште, а не логор Старо сајмиште), великомученика који су завршили свој живот страшном смрћу. Једнога дана кад количина те патње постане превелика, оне патње које проузрокује људско биће и зло у човеку – нестаће и неба и земље. А близу смо те тачке. Данас, када нам се чини да Други светски рат није завршен, сећања на њихове смрти потребнија је нама, живима, него мртвима да бисмо се чували лажног говора и зла у себи, да бисмо сачували своје људско достојанство.


Да сачувамо небо и земљу која је опстала, упркос свему. Да се зло не заборави. Ко заборави, поновиће му се. Зато је за чуваре сећања одбрана овог места страдања је одбрана живота на капијама будућности. Мученичке смрти преко 8000 наших предака само на овом месту морају бити уклесане у људско памћење. То је мала, али једина правда за њих. За нас, то је одбрана образа, имена, части и постојања. Ми, чувари сећања, трудимо се да будемо кисеоник живота, сећања и памћења. А сећање припада живима, онима који осећају. Наши мртви, наизглед изгледају далеки, јер их је мученичка смрт таквим учинила – они нам и поред тога нама припадају.


Ако хоћемо да се злочин заокружен на овом месту не понови не само овде, већ и у свету, морамо прихватити изазов управо пред усамљеном каменом пирамидом изнад страшног места полеглих, затрављених и заборављених хумки, а било их је, кажу, 75. Рањена запуштена ледина и шипражје једини су видљиви сведоци. Ову камену пирамидду поставила је борачка организација 1951. године, на срећу. Да, Удружење бораца и Удружење „Стара Бежанија“ поставили су и додатну таблу са основним подацима о жртвама и стратишту. То је само мали подсетник, опомена, скица за сећање, оријентир на вратници сећања.


Поносно стојим поред овог спомен обележја. Ово је Камени подсетник да смо ми, живи, вратари сећања које обликују и обавештавају гласови мртвих. На жалост, ово је једина видљива опомена да Белановића рупа постоји.


Ми, овде окупљени, чувари смо дрвета живота. Чувамо дрво живота које ће давати кисеоник рођенима и нерођенима, заштитницима будућности.Чувари смо сећања, лучоноше памћења.


Зато апелујемо да уређење Спомен парка Белановића рупа треба да буде оса сећања и памћење која враћа достојанство мртвима и образ нама, живима. А можемо. Још нас има. Ми смо доследни, истрајни чувари сећања.


Ми више нисмо сами, све смо бројнији и јачи захваљујући удруженим снагама патриотских удружења:
Удружење бораца НОР-а Нови Београд,
Удружење „Стара Бежанија“,
Покрет социјалиста,
СКОЈ, Нова комунистичка партија,
Београдски форум за свет равноправних,
Клуб генерала и адмирала,
Удружење војних пензионера Србије,
Друштво српских домаћина,
Центар Руског географског друштва у Србији.

Снага културе сећања су млади који су са нама у пројекту „Култура сећања Новобеограђана“: Одреди извиђача „Пантер“, "Бежанијски илегалци", Креативна учионица „Борац“.


Издигли смо се изнад формалних комеморација. Ми делујемо.

Памтимо и преносимо следеће историјске чињенице:


Почетком маја 1942. године, док је акција уништења јеврејских затвореника била при крају, логор на Сајмишту добио је ново име: „Прихватни логор Земун“ (који је тада припадао територији НДХ) и нову функцију и од 4. маја 1942, ту су почели да пристижу заточеници са територије окупиране Србије и НДХ, предвиђени за присилни рад у логоре у Трећем рајху. Овај логор је постао централни немачки логор на простору Југославије. Само током 1942. године у овом логору мучено је и убијено нових 4.263 заточеника. Зато су у марту 1943. године злочиначке власти решење пронашле у покопу у Белановића рупи. Ту су сахрањивани и лешеви које је из НДХ донела река Сава. А носила их је у великом броју, толико да су зауставили проток крваве Саве од Јасеновца и Градишке. Отуда су редовно допловљавале изобличене људске пошиљке са грозном поруком:„Месо за Бајлонијеву пијацу“. После ослобођења Београда, у новембру 1944. године лешева беше толико да су тела начинила чеп код срушеног савског моста. Потомци треба да знају да су у новембру 1944. године ослободиоци разбијали минама тај чеп од људских тела, потискивали их низ воду, сахрањивали овде, у Белановића рупи или на Ратном острву. То су непобитне историјске чињенице.


Зато са овог места поручујемо да Белановића рупа мора да добије своје достојно место, да буде уређени Спомен парк, да буде један од подсетника на велики злочин који се десио. Наша је људска обавеза да из деценијске таме осветлимо њихова имена, да заборавом не убијамо по други пут преко 8.000 прекинутих животних прича, снова, љубави и надања. Заборавом би жртве биле убијене по други пут, и то заувек.


Зато памтимо.


Памтимо и Белановића рупу с великим разлогом, јер, ко заборави – поновиће му се".

 

НЕКА ЈЕ ВЕЧНИ ПОКОЈ И ВЕЧНА СЛАВА СВИМ ЖРТВАМА

КОЈЕ ОВДЕ ПОЧИВАЈУ.

 

 

У суботу, 22. априла 2023. године, поводом Дана сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату, од 12 часова, одржаће се комеморативни скуп на спомен-гробљу у Белановића рупи на Бежанијској Коси (Улица Марка Ристића, локација: https://goo.gl/maps/ojCSWDcvgHjAtpux8).

Овај Дан сећања установљен је као спомен на ноћ 21/22. априла 1945. године у којој је 600 од последњих 1073 мушких затвореника из злогласног усташког логора смрти Јасеновац покушало пробој у слободу, након што је претходог дана ликвидирано последњих 700 затвореница логора. Пробој је преживело њих 117.

Зато дођите да заједно одамо пошту свим невино пострадалим жртвама Другог светског рата, а сачувамо сећање и на 8000 страдалника логора Старо Сајмиште који почивају на овом месту. 

МИ ПАМТИМО!

Христос васкрсе из мртвих,

смрћу смрт уништи,

и свима у гробовима

живот дарова!

uskrs

 

Свим Бежанинкама и Бежанинцима, свим пријатељима нашег удружења и посетиоцима нашег сајта, срдачно честитамо највећи хришћански празник, радосним поздравом - ХРИСТОС ВАСКРСЕ !

 

 

У уторак, 11. априла, свечано је обележен Дан општине Нови Београд, и прослављен 75. рођендан новог града на левој обали Саве. Тога дана 1948. године, након ратног прекида, и са новим планом и визијом, почео је период савременог развоја данашњег Новог Београда. Овогодишња манифестација обележавања Дана општине уприличена је у новобеоградском позоришту "Пинокио", уз свечани програм.

На свечаности су у име нашег удружења присуствовали Волга Илић, председник удружења, и Жељко Вујковић, председник организационог одбора. Ово је први пут од 1955. године, када је Бежанија постала део Новог Београда, да су преставници наше локалне заједнице позвани на обележавање најзначајнијег празника наше општине, а свакако и први пут за последњих осамнаест година, колико наше удружење формално постоји. 

20230411 194921

Председник удружења Стара Бежанија Волга Илић и председник општине Нови Београд Бојан Бован

 Уз захвалност општинском руководству на позиву, доносимо вам интегралну вест о овом догађају, објављену на сајту општине:

Нови Београд свечано обележио 75. рођендан

 

Оно што Нови Београд, поред његових изузетних урбанистичких карактеристика и река које га окружују чини метрополом је – неговање различитости – изјавио је синоћ председник Градске општине Нови Београд Бојан Бован, на свечаности поводом Дана општине, 11. априла.

Свој 75. рођендан, Нови Београд је обележио на пријему и уз пригодан културно-уметнички програм у Позоришту „Пинокио“.

-Овај велелепни скуп потврда је присуства људи различите националности, различите старосне доби и занимања, а свака та појединачна вредност је оно што Новом Београду даје одлике великих светских градова и престоница, попут Берлина или Париза – рекао је Бован обраћајући се присутнима у сали.

Он је поручио да поред обавезе да поштујемо и негујемо различитост, морамо да негујемо и нашу историју.

– Пре него што је прва лопата забијена у изградњу Новог Београда, само неколико година раније, током Другог светског рата, територија будућег модерног града је натопљена крвљу невиних жртава; Срба, Јевреја и Рома. Наша обавеза је да те жртве, као и градитеље Новог Београда, не заборавимо и да према њима гајимо посебно поштовање – нагласио је председник општине. – Знамо да се сада реконструише Старо сајмиште. Моја обавеза је да Белановића јаму, коју нисмо до сада обележили, обележимо као место где су положена тела многих невино страдалих.

Говорећи о настанку Новог Београда, председник општине се посебно осврнуо на захвалност градитељима.

– Они су нам те 1948. године, створили велелепан град и дали му један безвременски живот. Тај град ће се развијати и надживети и своје градитеље и нас. Дато нам је да водимо рачуна о Новом Београду. Оно што су градитељи стварали, а што стоји и данас, и што су, како они то кажу градили срцем, мора посебно да се чува.

Од изузетне је важности, да одржавамо све оно што је саграђено у то време. Свакако је најзахтевније одржавати велики број зграда из тог доба, али по било коју цену морамо издвајати средства и улагати рад да се све што је оштећено, поправи – нагласио је Бован.

Свечаност поводом дана општине Нови Београд употпунили су Полицијски оркестар, затим Дечији хор „Чаролија“ који је отпевао химну Србије и Београда, као и Културно-уметничко друштво „Талија“ које је извело сплет народних игара из Србије.

Модератор програма била је грумица Даница Тодоровић, а приказан је филм посвећен обележавању 30 година Новог Београда. У име Удружења градитеља, присутнима се обратио представник тог удружења Стеван Стојановић, који је нагласио да сваки велики град, чува знамења своје историје и да се стално освежава садржајима које креирају гренерације његових становника.

У холу Позоришта „Пинокио“ приређена је изложба фотографија са мотивима Новог Београда, снимљених у последње две године, које су пристигле на конкурс расписан поводом Дана општине.

 

 

Сирија је недавно била погођена ужасним земљтресом. Нажалост, ова природна катастрофа није једини проблем са којом се суочава сиријски народ. У Сирији се водиsirija крвави грађански рат од 2011. године који је изазаван од стране САД-а. Због тога велики број људи је остао без својих домова, или је био приморан да емигрира. Број настрадалих током рата се мери у стотинама хиљада. САД, ЕУ и други њихови савезници су увели геноцидне санкције према народу Сирије. Уместо помоћи током земљотреса, главни град Дамаск се соучио са гранатирањем од стране Израела.

Слање хуманитарне помоћи за Сирију је практично немогуће због ужасних санкција које трпи народ ове земље. Једина могућност да се помогне народ Сирије је слање финансијске помоћи преко Амбасаде Сирије у Србији. Зато вас позивамо на хуманитарни концерт за помоћ народу Сирије који је страдао од разорног земљотреса. Он ће бити организован у суботу 15. априла са почетком у 19 ч. у просторијама Храма културе “Стара Бежанија”, Војвођанска 68, Нови Београд.

О самом хуманитарном концерту је обавештена Амбасада Сирије и сиријски студенти у Србији. Сав приход који се буде сакупио током концерта биће предат Амбасади Сирије у Србији. Народ у Србији зна добро шта су ратови, избегличке колоне, губитак дома, страдања и људска патња. Kад је нама било тешко народ Сирије је био уз нас. Стога одужимо се и будимо солидарни! Наше мало некоме може значити много!

Видимо се 15. априла у 19 ч!

Председник Републике Србије, Александар Вучић, говорио је о Војвођанској улици у Бежанији и будућем развоју нашег краја у емисији "Четвртком у 9", емитованој на 1. програму Радио телевизије Србије, у четвртак, 6. априла 2023, у 21:00 час.

Одговарајући на питање водитеља емисије, Горислава Папића, како ће се долазити до будућег националног стадиона у Сурчину, председник је одговорио да је саобраћајна веза омогућена новом магистралом Нови Београд-Сурчин, истакавши да је Војвођанска улица сада најбржа веза града са овом зоном будућег развоја града. Председник је поменуо и да предстоје заршни радови на реконструкцији и проширењу кружног тока у Бежанији, притом, поменувши да ће се истим путем долазити и до будућег сајма за ЕКСПО 2027, који се планира у суседству националног стадиона.

Цело излагање о томе можете погледати на доњем линку:

 

 

У среду, 5. априла 2023. у 10.30 часова десио се први, и изузетно значајан корак на дугом путу ка обнови зграде Старе основне школе у Бежанији. 

Наше удружење, чије седиште се налази у овој згради од 2019. године, и чијом иницијативом је Влада Србије заштитила зграду, прогласивши је за непокретно културно добро - споменик културе 2018. године, имало је ту ванредну част да у овом простору пуном наслеђа и локалне традиције, угости председника градске општине Нови Београд, господина Бојана Бована, и делегацију Завода за заштиту споменика културе Града Београда, на челу са директорком Завода, госпођом Оливером Вучковић.

05042023 1

Састанак је уприличен поводом наших ранијих иницијатива упућених Општини и Заводу на ову тему, с обзиром на девастацију која је нанета овом културном добру у претходним деценијама, и последичном потребом за хитном санацијом и рестаруацијом зграде, како би се она заштитила од даљег пропадања, сачувала за наредне генерације, и омогућило њено одрживо коришћење у културне сврхе. 

Наши апели су примљени са дужном пажњом и искреном бригом за судбину ове зграде, о чему сведочи залагање председника општине, господина Бована, да се предстваници Завода лично и непосредно упознају са стањем у којем се налази зграда, и отвори простор за разматрање неопходних корака ка њеној обнови.  

На састанку су представљене имовинско-правне чињенице, историјат зграде, разматрани инфраструктурни аспекти, размењене  информације о процедуралним питањима везаним за конзерваторске услове и пројекат реконструкције, а било је речи и о околностима актуелне употребе зграде и културним садржајима које удружење приређује у овом простору у оквиру Храма културе "Бежанија" и пројекта "Култура сећања" у сарадњи са партнерским организацијама.

05042023 2     05042023 3

Састанак је закључен разменом контаката и договором да се у директној и интензивној комуникацији у наредном периоду, кроз заједнички напор, дође до плана припреме пројекта реконструкције. Уз велику захвалност председнику Бовану, првом председнику општине који је посетио зграду Старе основне школе у Бежанији, и директорки Вучковић, чији тим стручњака се са високом мотивисаношћу прихватио вођења овог посла, остајемо уверени да ће данашњи датум бити запамћен као камен темељац великог посла чијим резултатима ће се поносити Бежанија, Нови Београд, и сви Београђани. 

Удружење грађана Стара Бежанија овим путем упућује изразе искрене захвалности нашим члановима, пријатељима и добротворима, људима који су из дана у дан, и при сваком поводу, уз нас и наше прегалништво, свакодневно и неуморно на заједничком циљу очувања и неговања нашег индентитета и нашег наслеђа, а за лепшу и бољу, нашу Бежанију. Посебно се захваљујемо нашим члановима који су се истакли несебично помажући наше претходне скупове и догагађаје које смо недавно организовали:

Сестре Пророкове (Павичевић) – Слободанка Матковић, Аница Тодоровић и Љиља Стојковић

Сестре Дозет –

Весна Дозет и Бојка Крстић

Милена Белановић

Љиља Тришић (Ковачевић)

Драга Умичевић

Славица Милојевић - Костикина

Стеван и Мира Нешковић

Зоран Мацура

Цвета Стојановић - Грдичина

Софија Царан

Горан Радовановић - Калкин

Мира Миловановић

Бане Ковачевић - Ћаленски

Божица Вујковић (Дозет)

Берислав Мацура

Зора Јанковић

Јадранка Матијашевић

Жарко Ковачевић

Олгица Башкот (Ковачевић)

Душанка Лалић

Волга Илић - Максимова

Нада Петровић (Петронијевић) - Зорбић

sesti vek trajanja

 

У Бежанији је 01.априла 2023. године свечано обележено отварање новоизграђене магистралне саобраћајнице Нови Београд - Сурчин. Нова магистрала директно повезује кружни ток код споменика у Бежанији са петљом "Сурчин-југ" и њоме се остварује најкраћа и најдиректнија веза Бежаније и целог Новог Београда са ауто-путем А2 "Милош Велики".

010402023 kruzni tok 1baner1  

Том приликом наше удружење приредило је свечани скуп на кружном току код споменика, где се окупио велики број наших истакнутих чланова, породица домаћина бежанијске славе, пријатеља удружења, пратилаца и поштовалаца наших активности. Изузетно лоше временске прилике и киша која је падала цео дан нису покварили весело расположење окупљених и радост због завршетка једног од највећих инфраструктрурних објеката на нашем локалитету. Вредне руке бежанијских домаћица су се и овога пута показале дорасле важности овог свечаног повода, те су и окупљени грађани могли да пробају разноврсно и с љубављу припремљено домаће послужење. 

 010402023 kt2   01042023 kt3    01042023 posl

За најистрајније, дружење уз комшијске разговоре и топло освежење, настављено је у кући Максимових тог поподнева.

 01042023 maks1   01042023 maks2   01042023 maks3

 

Наша јавност је већ упозната са бројним имовинско-правним проблемима у Бежанији, нарочито оним који настају у поступцима експропријације бежанијске земље, док и сами Бежанинци имају горко, лично и историјско искуство неправедних и спорних екпропријација у деценијама које су иза нас. 

Авет неправде је сада поново пробуђен у најновијем процесу изградње магистралне саобраћајнице Нови Београд - Сурчин, која треба да буде главна саобраћајна веза града са ауто-путем "Милош Велики".

Овога пута, на удару су се нашле наше комшије из Виноградске улице, чије куће и имања су на траси овог пута. У току су бројни управни и судски поступци ради утврђивања правичне накнаде за имовину која треба да се експроприше и руши ради изградње овог магистралног пута. Сликовит и најтужнији пример, је случај Љиљане Лекић из Виноградске 37, која је суочена са опасношћу да остане своје имовине, с обзиром да јој сваког тренутка прети исељење из њене куће. Накнада за експропријацију њене имовине је толико ниска да она с тим новцем  не може себи да обезбеди други кров над главом. Погледајте снимак њеног обраћања, емитован на телевизији К1, у недељу, 22.01. у 9:15 часова. У прилогу је гостовала и председница нашег удрuжења Волга Илић:

 

 

 

Госпођа Лекић се већ обраћала апелима јавности и на телевизији Нова С, у прилогу емитованом 18.01. у 6:50 часова. Наше удружење помно и солидарно прати овај, и све спорне поступке у овом процесу, и нећемо мировати, нити седети скршених руку док се наши први суседи избацују на улицу. Снажно поздрављамо развој наше општине и града, као и изградњу пута који су многи чекали, али још жустирије тражимо правду и правично решење за све оне наше суграђане који су приморани да зарад општег јавног интереса уступе своју дедовину и напусте дом у којем су се родиле и живеле генерације.

Речима телевизијске репортерке - нека се свако запита колико заправо вреди његова дедовина.

 

У нашој галерији "Милован Видак" у суботу, 10. децембра, отворена је изложба под називом "Све у овом сну је већ записано". Излажу ликовне уметнице Марија Симић Маравиља и Марија Младеновић. Изложбу је својим надахнутим излагањем отворио Пра Милан Младеновић (др Милан Младеновић), након чега је бројна уметничка публика уживала у делима ауторки и пратећем музикком програму којим су ово уметничко вече улепшали Гордана Солевић Суботић, песникиња, Милутин Обрадовић, музичар, и Марија Младеновић, коауторка изложбе и пијанисткиња.

 Кликом на појединачне слике можете добити већи приказ.

msm1  msm2  msm3  msm4  msm5  msm6   

У среду, 16. новембра 2022, присуствовали смо инциденту и целодневним немилим сценама у Бежанији, када је у улици Тошин Бунар, насилним путем, и уз асистенцију бројних полицијских снага, извршена пресуда којом је бежанијска породица Малешевић (Инђијини) остала без свог земљишта, а чији је дугогодишњи закупац била породица Мацура. Том приликом је дошло до насилног упада и у аутосервис Мацуриних, узмениравања, и привођења чланова њихове породице. 

Наше удружењење скреће пажњу јавности да овакво поступање не предстваља изолован пример безакоња, те да има основа за сумњу да се ради о једном од познатих противправних образаца, којим се покушава извршити "легална" узурпација вредне бежанијске земље, а о чему смо већ раније писали, када је у питању било приватно пољопривредно земљиште оглашено у закуп путем лицитације. Стога наглашавамо да се најоштрије противимо оваквом поступању.

Као грађани којима је добро познат горак укус вишедеценијских неправди у експроријацији и узурпацији бежанијске земље, на којој је изграђен данашњи Нови Београд, напомињемо да ћемо и надаље будно пратити овај, и друге случајеве, где се опште добро једне локалне заједнице, правна и имовинска сигурност њених чланова, грубо повређују зарад партикуларних интереса сумњивих појединаца, који отимају дедовине и баштине вредних Бежанинаца, а све под плаштом спровођења правде и законитости.

 На наредним линковима доносимо вам немонитране аматерске снимке са лица места:

 https://youtu.be/Gl3QXjM-ux8

https://youtu.be/hBC7WeBWugc

https://youtu.be/A_8hFeuSx9U

https://youtube.com/shorts/y1XLxIM3pHY?feature=share

https://youtu.be/MUlhSscK7LE

https://youtu.be/iCvE-5ROi8I

https://youtu.be/pDsK9aPj1Vo

 

 

Обратили смо се господину Бојану Бовану, новом председнику наше општине Нови Београд, како бисмо одржали заједнички састанак и размотрили актуелна питања и проблеме које тиште грађане Бежаније. Копију нашег дописа можете видети у наставку (клик на слику ради већег приказа):

  page 0001

СПОНЗОРИ (помогли нашем удружењу):

Spon 14 18

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

1574237
Danas
Juče
Ove nedelje
Prošle nedelje
Ovog meseca
Prošlog meseca
Ukupno
1884
1078
8058
10692
32739
39858
1574237

Forecast Today
2208

4.25%
18.31%
5.43%
4.39%
0.21%
67.42%

Vaša IP adresa: 3.235.20.185
© 2024 Сајт уређују Mилош Радовановић, Соња Илић и Жељко Вујковић Дозет. Сва права задржана.