"Благословен јеси Христе Боже наш, који си показао Апостоле премудрим ловцима, пославши им Духа Светог. Помоћу њих си задобио Васељену, Човекољупче слава Ти!"

Бежанија је 4. јуна свечано и величанствено прославила своју славу, празник Силаска Светог Духа на Апостоле, познатији као ДУХОВИ. Овим поводом, бежанијска црква посвећена Светом великомученику Георгију, саборно је окупила бројне Бежанинце и Новобеограђане, свих генерација, који су својим присуством увеличали и улепшали славу нашег места и нашег удружења.Светом Литургијом началствовао је, уз саслужење свештеног братства бежанијске цркве, старешина храма, јереј Владимир Левићанин, који је и пререзао славски колач, срдачно честитајући данашњи празник и бежанијску славу. 

 (кликните на слику ради већег приказа)

По Светој литургији, служене су Коленопреклоне молитве, и плетени зелени травнати венчићи, по старом обичају овог празника. Уследио је молитвени опход око цркве, и традиционална литија, коју је предводио јереј Андрија Вукчевић. Литија се упутила до спомен-обележја петовековног трајања Бежаније, где је служен молебан у којем су молитвено поменути сви наши преци, сви страдалници на Косову и Метохији, као и недавно трагично пострадала деца у Београду. На спомен-обележју је традиционално положен ловоров венац, након чега се непрегледна молитвена поворка вратила у храм. Дуж трасе литије, домаћини из бежанијских породица Царан и Илић - Максимови, послужили су верни народ добро дошлим освежењем, што је локални обичај који наша Бежанија и данас чува.

 (кликните на слику ради већег приказа)

Светковање празника је настављено у поподневним часовима, у згради Старе основне школе у Бежанији, седишту нашег удружења, где је заједничким трудом бежанијских домаћина и домаћица послужен славски ручак за окупљене госте из бежанијских домова. Имали смо посебну част да један од гостију на нашој слави буде и господин Бојан Бован, председник наше општине Нови Београд, које се обратио окупљенима поруком снажења пријатељства и добре сарадње општине и удружења. Међу истакнутим гостима овогодишње славе били су и наша Бежанинка doc. dr Марија Здравковић, директорка КБЦ "Бежанијска Коса", Драган Стевић, потпредседник УБНОР-а Новог Београда, и Небојша Жугић, директор Arena Channels Group. Пријатну атмосферу љубави, заједништва и веселости међу окупљеним Бежанинцима и Бежанинкама, украсили су тамбурашки звуци банде "Попиначки лепотани".  

 (кликните на слику ради већег приказа)

Овогодишња слава је имала и запажено присуство у медијима, јер је популарна кабловска телевизија Балкан Трип са својом новинарском екипом детаљно забележила цео догађај, и својим гледаоцима верно пренела целокупни доживљај празника, обогаћен изјавама занимљивих саговорника. Упућујемо велику захвалност овој телевизији на интересовању и извештавању са наше славе, а њихову вест и репортажу такође доносимо овде:

Посебна атракција и ове године је био двопрег нашег Бежанинца Стевице Јовановића, којим је употпуњен целодневни доживљај незаборављене локалне традиције, која у Бежанији живи шести век трајања. 

Срећну сеоску славу свим Бежанинцима и онима који се тако осећају жели руководство удружења "Стара Бежанија"!

Празник Силаска Светог Духа на апостоле, познат и као Педесетница, Тројице, или ДУХОВИ, који се обележава као слава Бежаније, прославља се у недељу, 4. јуна 2023. године.

Са благословом свештеног братства бежанијске цркве, наше удружење ће ове године прославити бежанијску славу традиционално учествовањем на Светој Литургији у цркви Светог Ђорђа (Војвођанска 70), која почиње у 9:00 часова, и у наставку, заједничком молитвом за освећење славских дарова.

Након службе у цркви, славска литија ће се упутити Војвођанском улицом до спомен-обележја на кружном току, где  ће бити служен молебан и положени венци. Очекивано време поласка литије је 10:45 часова.

Позивамо све наше чланство, све Бежанинце, пријатеље и пратиоце, да учествују на Светој Литургији  и молитвној литији, те и ове године буду део славске свечаности и оживљене традиције. 

Д О Б Р О    Д О Ш Л И   !

Галерија "Милован Видак", у оквиру нашег Храма културе Стара Бежанија била је домаћин још једном уметничком догађају. Својим делима на изложби под називом "Дежа ви" представила се Нада Вукушић, песникиња и сликарка из Београда.

Отварање изложбе, у недељу, 21. маја, било је обогаћено јединственим мултимедијалним програмом. Њега је са посебним усхићењем пропратила бројна публика на отварању, која је уживала у личном извођењу ауторских дела Ане Тадић, прве виолине Позоришта на Теразијама, одломцима из "Коштане" Боре Станковића, у извођењу драмске уметнице Јелене Вукушић Дуловић, као и деликатним тамбурашким мелодијама које је нам је приредила Вера Дуловић, прва тамбурица 2022. године, док је сама ауторка изложбе говорила своје стихове посвећене љубави, фадо музици, Дунаву, темама пролазности, трајања,и вечности. 

Цело вече је било прожето снажним емоцијама, које су преплавиле и галеријски простор и претвориле га својеврсну музичко-ликовну позорницу.

Велики народни скуп јединства под називом ,,Србија наде” одржаће се у Београду 26. маја.

Председник Србије Александар Вучић позвао је све грађане Србије на, како је навео, скуп за будућност, који ће показати јединство земље у тешким тренуцима.

Позивамо све чланове удружења и грађане да се одазову позиву председника и узму учешће на овом важном скупу за будућност наше земље.

Заинтересовани чланови удружења који желе да се одазову позиву, могу нас контактирати за више детаља, а планирано је да се окупимо испред општине Нови Београд у 16.00 часова, у петак, 26. маја, одакле ћемо се упутити прво до Палате Србија, а затим и до места одржавања скупа испред Народне скупштине Реублике Србије.

Позивамо вас на отварање изложбе "Дежа ви" којом се предстваљају слике и поезија Наде Вукушић, у недељу 21.05.2023, од 17:00 часова, галерија "Милован Видак", у оквиру Храма културе Стара Бежанија (Војвођанска 68, Бежанија, поред цркве Светог Ђорђа).

Изложба ће бити отворена до уторка, 23. маја, у термину од 15 до 18 часова.

У оквиру традиционалног програма „Култура сећања“ Удружење бораца НОР-а Нови Београд, Покрет социјалиста – Градски одбор Београд и Храм културе „Бежанија“ обележили су 78 ГОДИНА ОД ПОБЕДЕ НАД ФАШИЗМОМ.

Свечани програм подарила су нам, традиционално, деца која делују у оквиру пројекта Култура сећања - чланови Креативне учионице „Борац“.

У програму су представљени ликовни, графичкиј радови настали у седишту Удружења. Мото удружења окупљених у пројекту „Култура сећања“ да на младима свет не остаје, већ им припада, као и остваривање активности кроз сарадњу и подршку свих генерација показало се у овим данима бол кроз које пролазимо због невиђених злочина када пролазимо кроз једини прави пут у очувању људских вредности.

Пригодна изложба, сусрет свих генерација, објављивање резултата Међународног литерарног српскоруског конкурса на тему „СЛОБОДА-СВОБОДА“ и представљање стваралаштва младих, на трагу слободарских и родољубивих вредности лековити су, пример су да се васпитна улога може и те како остваривати, па чак и када не постоји организована подршка државних институција. Већ пет година седиште Удружења је место рада и окупљања најмлађих Новобеограђана – литерата, извиђача, младих историчара....

Зорица Церовић, координатор у пројекту „Култура сећања Новобеограђана“ и руководилац Креативне учионице „БОРАЦ“ представила нам је и део резултата са Међународног литерарног српскоруског конкурса и најавила објављивање треће књиге „Слобода- Свобода“.

Захвани смо младима – чуварима сећања и памћења, као и њиховим изузетним наставницима укљученим у програме Култура сећања, пре свих Зорици Церовић – руководиоцу Радионице, музичким педагозима Марији Гаљевић и Ивани Николић, Милошу Марчетићу и агилним директорима школа Ољи Ћоровић и Ивани Милић, као и Владимиру Петковићу, начелнику Одреда извиђача „Пантер“.

Учесници програма добили су заслужена признања и поклон-књиге - издања Удружења и "Културе сећања".

На крају програма учесници су послали честитку за Дан победе братској школи у Гжељу – Москва са којом развијамо успешну сарадњу.

Комеморација посвећена Дану сећања на жртве холокауста, геноцида и друге жртве у Другом светском рату, одржана је у суботу, 22. априла у 12 часова, на Спомен гробљу у Белановића рупи на Бежанијској коси.

Комеморативни скуп отпочео је заједничком молитвом коју је служио отац Андрија Вукчевић, парох бежанијске цркве Светог Ђорђа.

Комеморативном скупу се у име градске општине Нови Београд обратио председник општине Бојан Бован, први председник наше општине који се након дугог низа деценијског заборава поклонио сенима жртава у Белановића рупи.

Овогодишњу беседу држао је Владимир Илић, помоћник Министра унутрашњих послова, председник Градског одбора Покрета социјалиста, Новобеограђанин и члан пројектног тима "Култура сећања Новобеограђана".

Своје стихове посвећене жртвама овог стратишта говорио је песник Драган Хамовић, а Дечји хор "Хорић" под вођством проф. Марије Гаљевић по традицији, подарио нам је пригодан хорски програм.

Уводну реч дала је Волга Илић, председнице удружења:

"Ми смо оно што памтимо. Све што нисмо упамтили, то више не постоји. Отуда наша посвећеност култури сећања која нас је традиционално окупила и на овом месту страдња преко 8000 жртава нацистичке Немачке и геноцидне Неовисне државе Хрватске. Није случајно што се традиционално окупљамо на овом месту. Ово место страдања, ова Белановића рупа, учинило је да наша Бежанија није тек насељено место, географски појам, већ историјско место, место сећања и памћења, и место опомене - да се злочин не заборави.

Ми, присутни на овом комеморативном скупу, имамо привилегију спознаје друштвеног и цивилизацијског хода кроз време. Ми смо чувари сећања. Белановића рупа нас обавезује да страшно историјско искуство не препустимо мраку заборава, већ да се освестимо и покренемо обнову општих вредности: љубав, част, културу сећања, стваралаштво и надасве – хуманост. Историја нас позива да покажемо „умеће памћења“ и преузмемо личну одговорност за будућност наших потомака. Историја нас обавезује да испричамо велику причу о нашим прецима и страдању народа који је изнад свега ценио слободу. Жртве нас обавезују да овом месту вратимо достојанство, статус Спомен парка. Да их не заборавимо, да их по други пут заборавом не убијемо.

Ту људску и историјску обавезу с топлином, љубављу и родољубљем данас традиционално исказују

Удружење „Стара Бежанија“

Општина Нови Београд

Свештено братство при храму Светог Ђорђа у Бежанији

Удружење бораца НОР-а Нови Београд

Покрет социјалиста – Градски одбор Београд

Дечји хор „Хорић“ којим руководи Марија Гаљевић

Одред новобеоградских извиђача „Пантер“

НКПЈ - СКОЈ

Чланови партнерских организација у пројекту „Култура сећања Новобеограђана“

као и стални учесници програма на овом месту".

Беседа Владимира Илића насловљена је стиховима песника Ивана В. Лалића "ГЛАСОВИ МРТВИХ НИСУ МРТВИ ГЛАСОВИ":

"Постоје места која говоре више од сваке историје и сваке географије и сваке политике. То су места страшног људског страдања. Белановића рупа je такво место. Место страдања. Место сећања. О овом страшном, а вишеструко скрајнутом месту не треба ништа говорити.Треба до њега доћи, поклонити се сенима жртава монструозног злочина.Само ћутањем могу да се изразе човекова надубља осећања. Бол преживелих потомака. Не постоје речи, ни песме нема која може у себе да прими и опише патњу и смрт људи који су покопани овде без имена, опела, гробног обележја, крстаче, свеће. Они су и данас само број у збиру од преко 8000 бројева. Они су само жртве за многе сународнике с ове стране гроба – жртве на непознатој адреси. Ово је страшно збориште смрти усред града, по броју угашених живота веће од оних знаних, а на срећу будућих – сачуваних у колективном памћењу: Крагујевца, Краљева, Драгинца. Зато се на овом и о овом месту не сме ћутати. А ћуте власт, институције буџетског смера, „кровне“ борачке НВО (углавноим самозване). Још горе – другосрбијанци и евроунијатски творци уџбеничке историје нуде своје виђење.

О овом страшном месту, о Белановића рупи, мора се говорити, из дубине душе и ума, против оних чије памћење бледи. Против оних који подстичу на организован заборав, који траже да се одрекнемо својих мртвих, и оних који нам потиру прошлост да би овладали нашим животима. Против некакве будућности без традиције и прошлости. Али и против оних који се размећу празним речима, и лажним осећањима, који немају у себи дубину да истински схвате патњу 8.000 мученика уморених на најмонструознији начин, чија су тела бачена у Белановића рупу, и у црну рупу брисања сећања. А били су жртве само зато што су били Срби, Јевреји, Цигани.

О овом месту не смеју се изговорити речи о забараву и опроштају: „Опростити можда и можемо, заборавити не можемо“. Ми немамо право да опраштамо у име мртвих, поготово ако нису целим својим бићем спознали дубину патње уморених. Онима који су чинили зла - нацистичка Немачка, усташка геноцидна НДХ - не може се опростити, ни заборавити. Зло чине и њихови потомци који пишу европејску ревиозионистичку, скупштинску и уџбеничку историју заборава уз обнову нацифашистичке идеологије, симбола, усташких поклича.

Одбрана достојанста жртава људска нам је дужност. То је одбрана неба и земље. Небо изнад Доњег Срема, на некадашњем Сајму испуњено је патњом од нацифашистичког и усташког логора (сада - Старо сајмиште, а не логор Старо сајмиште), великомученика који су завршили свој живот страшном смрћу. Једнога дана кад количина те патње постане превелика, оне патње које проузрокује људско биће и зло у човеку – нестаће и неба и земље. А близу смо те тачке. Данас, када нам се чини да Други светски рат није завршен, сећања на њихове смрти потребнија је нама, живима, него мртвима да бисмо се чували лажног говора и зла у себи, да бисмо сачували своје људско достојанство.

Да сачувамо небо и земљу која је опстала, упркос свему. Да се зло не заборави. Ко заборави, поновиће му се. Зато је за чуваре сећања одбрана овог места страдања је одбрана живота на капијама будућности. Мученичке смрти преко 8000 наших предака само на овом месту морају бити уклесане у људско памћење. То је мала, али једина правда за њих. За нас, то је одбрана образа, имена, части и постојања. Ми, чувари сећања, трудимо се да будемо кисеоник живота, сећања и памћења. А сећање припада живима, онима који осећају. Наши мртви, наизглед изгледају далеки, јер их је мученичка смрт таквим учинила – они нам и поред тога нама припадају.

Ако хоћемо да се злочин заокружен на овом месту не понови не само овде, већ и у свету, морамо прихватити изазов управо пред усамљеном каменом пирамидом изнад страшног места полеглих, затрављених и заборављених хумки, а било их је, кажу, 75. Рањена запуштена ледина и шипражје једини су видљиви сведоци. Ову камену пирамидду поставила је борачка организација 1951. године, на срећу. Да, Удружење бораца и Удружење „Стара Бежанија“ поставили су и додатну таблу са основним подацима о жртвама и стратишту. То је само мали подсетник, опомена, скица за сећање, оријентир на вратници сећања.

Поносно стојим поред овог спомен обележја. Ово је Камени подсетник да смо ми, живи, вратари сећања које обликују и обавештавају гласови мртвих. На жалост, ово је једина видљива опомена да Белановића рупа постоји.

Ми, овде окупљени, чувари смо дрвета живота. Чувамо дрво живота које ће давати кисеоник рођенима и нерођенима, заштитницима будућности.Чувари смо сећања, лучоноше памћења.

Зато апелујемо да уређење Спомен парка Белановића рупа треба да буде оса сећања и памћење која враћа достојанство мртвима и образ нама, живима. А можемо. Још нас има. Ми смо доследни, истрајни чувари сећања.

Ми више нисмо сами, све смо бројнији и јачи захваљујући удруженим снагама патриотских удружења:
Удружење бораца НОР-а Нови Београд,
Удружење „Стара Бежанија“,
Покрет социјалиста,
СКОЈ, Нова комунистичка партија,
Београдски форум за свет равноправних,
Клуб генерала и адмирала,
Удружење војних пензионера Србије,
Друштво српских домаћина,
Центар Руског географског друштва у Србији.

Снага културе сећања су млади који су са нама у пројекту „Култура сећања Новобеограђана“: Одреди извиђача „Пантер“, "Бежанијски илегалци", Креативна учионица „Борац“.

Издигли смо се изнад формалних комеморација. Ми делујемо.

Памтимо и преносимо следеће историјске чињенице:

Почетком маја 1942. године, док је акција уништења јеврејских затвореника била при крају, логор на Сајмишту добио је ново име: „Прихватни логор Земун“ (који је тада припадао територији НДХ) и нову функцију и од 4. маја 1942, ту су почели да пристижу заточеници са територије окупиране Србије и НДХ, предвиђени за присилни рад у логоре у Трећем рајху. Овај логор је постао централни немачки логор на простору Југославије. Само током 1942. године у овом логору мучено је и убијено нових 4.263 заточеника. Зато су у марту 1943. године злочиначке власти решење пронашле у покопу у Белановића рупи. Ту су сахрањивани и лешеви које је из НДХ донела река Сава. А носила их је у великом броју, толико да су зауставили проток крваве Саве од Јасеновца и Градишке. Отуда су редовно допловљавале изобличене људске пошиљке са грозном поруком:„Месо за Бајлонијеву пијацу“. После ослобођења Београда, у новембру 1944. године лешева беше толико да су тела начинила чеп код срушеног савског моста. Потомци треба да знају да су у новембру 1944. године ослободиоци разбијали минама тај чеп од људских тела, потискивали их низ воду, сахрањивали овде, у Белановића рупи или на Ратном острву. То су непобитне историјске чињенице.

Зато са овог места поручујемо да Белановића рупа мора да добије своје достојно место, да буде уређени Спомен парк, да буде један од подсетника на велики злочин који се десио. Наша је људска обавеза да из деценијске таме осветлимо њихова имена, да заборавом не убијамо по други пут преко 8.000 прекинутих животних прича, снова, љубави и надања. Заборавом би жртве биле убијене по други пут, и то заувек.

Зато памтимо.

Памтимо и Белановића рупу с великим разлогом, јер, ко заборави – поновиће му се".

НЕКА ЈЕ ВЕЧНИ ПОКОЈ И ВЕЧНА СЛАВА СВИМ ЖРТВАМА

КОЈЕ ОВДЕ ПОЧИВАЈУ.

У суботу, 22. априла 2023. године, поводом Дана сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату, од 12 часова, одржаће се комеморативни скуп на спомен-гробљу у Белановића рупи на Бежанијској Коси (Улица Марка Ристића, локација: https://goo.gl/maps/ojCSWDcvgHjAtpux8).

Овај Дан сећања установљен је као спомен на ноћ 21/22. априла 1945. године у којој је 600 од последњих 1073 мушких затвореника из злогласног усташког логора смрти Јасеновац покушало пробој у слободу, након што је претходог дана ликвидирано последњих 700 затвореница логора. Пробој је преживело њих 117.

Зато дођите да заједно одамо пошту свим невино пострадалим жртвама Другог светског рата, а сачувамо сећање и на 8000 страдалника логора Старо Сајмиште који почивају на овом месту. 

МИ ПАМТИМО!

Христос васкрсе из мртвих,

смрћу смрт уништи,

и свима у гробовима

живот дарова!

Свим Бежанинкама и Бежанинцима, свим пријатељима нашег удружења и посетиоцима нашег сајта, срдачно честитамо највећи хришћански празник, радосним поздравом - ХРИСТОС ВАСКРСЕ !

У уторак, 11. априла, свечано је обележен Дан општине Нови Београд, и прослављен 75. рођендан новог града на левој обали Саве. Тога дана 1948. године, након ратног прекида, и са новим планом и визијом, почео је период савременог развоја данашњег Новог Београда. Овогодишња манифестација обележавања Дана општине уприличена је у новобеоградском позоришту "Пинокио", уз свечани програм.

На свечаности су у име нашег удружења присуствовали Волга Илић, председник удружења, и Жељко Вујковић, председник организационог одбора. Ово је први пут од 1955. године, када је Бежанија постала део Новог Београда, да су преставници наше локалне заједнице позвани на обележавање најзначајнијег празника наше општине, а свакако и први пут за последњих осамнаест година, колико наше удружење формално постоји. 

Председник удружења Стара Бежанија Волга Илић и председник општине Нови Београд Бојан Бован

 Уз захвалност општинском руководству на позиву, доносимо вам интегралну вест о овом догађају, објављену на сајту општине:

Нови Београд свечано обележио 75. рођендан

Оно што Нови Београд, поред његових изузетних урбанистичких карактеристика и река које га окружују чини метрополом је – неговање различитости – изјавио је синоћ председник Градске општине Нови Београд Бојан Бован, на свечаности поводом Дана општине, 11. априла.

Свој 75. рођендан, Нови Београд је обележио на пријему и уз пригодан културно-уметнички програм у Позоришту „Пинокио“.

-Овај велелепни скуп потврда је присуства људи различите националности, различите старосне доби и занимања, а свака та појединачна вредност је оно што Новом Београду даје одлике великих светских градова и престоница, попут Берлина или Париза – рекао је Бован обраћајући се присутнима у сали.

Он је поручио да поред обавезе да поштујемо и негујемо различитост, морамо да негујемо и нашу историју.

– Пре него што је прва лопата забијена у изградњу Новог Београда, само неколико година раније, током Другог светског рата, територија будућег модерног града је натопљена крвљу невиних жртава; Срба, Јевреја и Рома. Наша обавеза је да те жртве, као и градитеље Новог Београда, не заборавимо и да према њима гајимо посебно поштовање – нагласио је председник општине. – Знамо да се сада реконструише Старо сајмиште. Моја обавеза је да Белановића јаму, коју нисмо до сада обележили, обележимо као место где су положена тела многих невино страдалих.

Говорећи о настанку Новог Београда, председник општине се посебно осврнуо на захвалност градитељима.

– Они су нам те 1948. године, створили велелепан град и дали му један безвременски живот. Тај град ће се развијати и надживети и своје градитеље и нас. Дато нам је да водимо рачуна о Новом Београду. Оно што су градитељи стварали, а што стоји и данас, и што су, како они то кажу градили срцем, мора посебно да се чува.

Од изузетне је важности, да одржавамо све оно што је саграђено у то време. Свакако је најзахтевније одржавати велики број зграда из тог доба, али по било коју цену морамо издвајати средства и улагати рад да се све што је оштећено, поправи – нагласио је Бован.

Свечаност поводом дана општине Нови Београд употпунили су Полицијски оркестар, затим Дечији хор „Чаролија“ који је отпевао химну Србије и Београда, као и Културно-уметничко друштво „Талија“ које је извело сплет народних игара из Србије.

Модератор програма била је грумица Даница Тодоровић, а приказан је филм посвећен обележавању 30 година Новог Београда. У име Удружења градитеља, присутнима се обратио представник тог удружења Стеван Стојановић, који је нагласио да сваки велики град, чува знамења своје историје и да се стално освежава садржајима које креирају гренерације његових становника.

У холу Позоришта „Пинокио“ приређена је изложба фотографија са мотивима Новог Београда, снимљених у последње две године, које су пристигле на конкурс расписан поводом Дана општине.